Дан школе 28.06.2016.

"Дан школе, то је висораван међу данима, на којој се тићи Сунце. 

Није он близан другим данима. На пример оном дану када седиш на столичици и сецкаш грање за потпалу, убијаш време, како то докон човек каже.

Тог дана, обученог у речи, формуле, ноте, боје, време, када кућа знатижеље и њеног удовољења заблиста, попут хлеба извађеног из фуруне, са све пепелом и жишкама, мајчиним шакама и перушком, сване неколико сати раније.

Онај ко рани због школе, осване пре Сунца. У његовој глави пуној путоказног саћа, разговарају се свици и пчеле, прах времена, глеђ далеких доба и жмарци будућности.

Школа је врата кроз која се улази у будућност. Њени подови су премазани златним олајем. Kо ту клечи, молећи се времену које се улива кроз прозоре, као што реке у мора утичу, има позлаћене флеке на коленима и лактовима. Тај се разликује од свега што није имало станарско право у знању.

Бити ђак, то је витешка титула и звање. Ђак је "велепоседник" света. Свака школска клупа је престо. Теби долазе краљеви, цареви, сликари, композитори, Тесла, Пупин, Достојевски, мали Радојица, стари Вујадин, Шекспир, Тагора и Питагора. Појмиш ли ти, највећа светска сило, да је та клупа подморница и ракета, океан и Шумадија?

Ниси ти дете, ти само имаш детиње године, лице и стас. Ти си горостас. Нова планета око које се окреће Сунце и врзмају  јата сазвежђа. У ту свемирску дубину само ти можеш да се бућнеш, као што то чиниш лети, на мору, Убачи, Сави ил плеканом кориту. Није за тебе ни свемир друго. И он је лавор разних растопина и шарених рибица и птица. Ако ти хоћеш, можеш све то увис да пљуснеш, да се поливаш и купаш васељеном. Ти си ђак, од тебе је само Бог светији, јер је школа на све стране, он је ко домаћин поменутог дана.

Замислите, када одрастете, па у некој школи вас изаберу и украсе орденом поштовања, које се зове директор или домаћин куће. Те куће са тамељом на све четири стране света, са прозорима кроз које се види време са обе стране неба!

Знате ви, да то није лако. А и како би било, када у једну дечачку главицу, треба да стане неколико планета, бар неколико, па писмени, усмени и контролни, пета и девета симфонија, устанци и ратови, војсковође, Чика Јова Змај, Змај од ноћаја, змај од папира и онај из цртаног, па римски и арапски бројеви, латиница и ћирилица... А тек шта све треба уплести у кике девојчице, три или више Морава, Дунав, Волгу, Саву, Перицу из прве клупе, оног преваранта са фејса, ма онога што има лажни профил, а сав се зарумени када га погледаш...

Мислите, какве све ово има везе са Даном школе? Има, има и више него што ја умем да објасним. Kазах ли, Дан школе није ко други дани. Он пре сване. Али, нисам вам рекао, он и касније згасне. Тај дан, данима траје. Он не зађе  и када сви ђаци оду на распуст или одрастајући оду у године. Тај дан је  мајка оних дана у којима смо могли постати све. А, постали смо оно што су учинили остали дани.

Ето, нека вам је са срећом сваки дан у овом који се зове ДАН ШKОЛЕ…“

Слободан Ристовић, књижевник

Media

Прослава Дана школе